Paradentoza zuba (parodontopatija) - uzroci, simptomi i lečenje

Paradentoza zuba predstavlja hroničnu i dugotrajnu bolest desni i zuba, koja najčešće ostavlja dugoročne posledice ako se ne leči. Nelečena parodontopatija dovodi do povlačenja desni, prilikom čega se ozbiljno narušava estetika osmeha, ali mnogo ozbiljniji problem, odnosno posledica, su infekcije i ispadanje zuba. Kada zubi više nemaju podršku desni (gingive), koje im pružaju stabilnost, ispadaju iz svojih alveola u kojima se nalaze.

Veoma je važno da, kada primetimo prve simptome ove bolesti reagujemo, jer na taj načim možemo znatno da usporimo čitav proces i sačuvamo zdrave desni i zube. U nastavku teksta objasnićemo sve o paradentozi, načinu na koji nastaje, simptomima, kako napreduje ova bolest, i na koje načine se može lečiti.

Šta je paradentoza?

Paradentoza, ili parodontalna bolest, je upalna bolest koja zahvata meka i tvrda tkiva, koja okružuju i podupiru zube. Bakterije koje se nakupljaju na površini zuba, kao i šupljinama koje ga okružuju, zajedno sa ostacima hrane, stvaraju plak, koji vremenom očvrsne i pretvara se u kamenac. Kamenac ne možemo običnim čišćenjem zuba da uklonimo, već profesionalnim čišćenjem, kod stomatologa.

Ovaj proces se nastavlja kroz česte upale desni (gingivitisa), do kojih dolazi zbog nakupljenog i neočišćenog kamenca, a kasnije i do uznapredovale paradentoze, koja može dovesti do gubitka zuba. Ova bolest zahteva ozbiljan pristup, i u početnoj fazi se uspešno rešava dobrom oralnom higijenom i profesionalnim stomatološkim uslugama.

Simptomi paradentoze

Prepoznavanje simptoma paradentoze može biti ključno za pravovremeno lečenje. Veoma je važno da naglasimo da simptomi mogu biti veoma suptilni, gotovo neprimetni sve dok bolest ne uznapreduje. Često počinje da se primećuje u četrdesetim i pedesetim godinama, kada je već u nekoj od uznapredovalih faza. Zato su redovne posete stomatologu toliko važne!

Evo nekih od najčešćih simptoma paradentoze:

• Krvarenje desni su jedan od prvih znakova ove hronične bolesti, posebno ona krvarenja tokom pranja zuba, ili korišćenja zubnog konca.
• Osetljive i otečene desni su još jedan čest simptom. Desni su crvene, otečene i bolne na dodir.
• Loš zadah ili ukus u ustima su često povezani sa parodontalnim bolestima.
• Povačenje gingive duž njihove linije sa zubima, kao i povećana vidljivost korena zuba.
• Pojava zubnih džepova između desni i zuba, što predstavlja idealno mesto za nakupljanje bakterija.
• U uzapredovaloj fazi može doći do gubitka zuba.

Šta uzrokuje paradentozu?

Parodontopatija se često javlja kao posledica loše oralne higijene. Na našim zubima, a posebno u šupljinama između njih, nakuplja se veliki broj bakterija i čestica hrane. U kontaktu sa pljuvačkom stvaraju lepljivu supstancu, plak. Preko 300 različitih vrsta bakterija uzrokuje parodontitis, a kod uznapredovale faze dominiraju bakterije B.gingivalis, C.rectus, B.forsythus, P.intermedia i Eubacter.

Bakterije u plaku proizvode endotoksine koji aktiviraju naš imunološki sistem da se brani, a on reaguje tako što stvara upalne medijatore. Takođe, plak se vremenom mineralizuje i očvrsne, formirajući kamenac. On dalje iritira desni, koja pogoršava upalu i izaziva dodatno krvarenje. I sam kamenac stvara povoljne uslove za rast bakterija, jer one mogu da se nakupljaju u džepovima koje kamenac formira, što dodatno povećava rizik od infekcije. Dugotrajno prisustvo kamenca može dovesti do hroničnog gingivitisa, koji najčešće razvija paradentozu.

Međutim, važno je znati da plak i kamenac na zubima nisu jednini uzročnici ove bolesti. I ljudi koji imaju porodičnu istoriju parodontalnih bolesti su u većem riziku. Zatim, pušači imaju veće šanse za razvoj ove bolesti, jer nikotin utiče na protok krvi u desnima. Hronične bolesti poput dijabetesa, ili srčanih bolesti takođe povećavaju rizik, jer smanjuju imunološki sistem tela, ili izazivaju sistemsku upalu. Takođe, i nepravilan položaj i oblik zuba mogu da uslove razvoj ove bolesti.

Ipak, loša oralna higijena je najvažniji faktor i najčešći uzročnik koji dovodi do paradentoze. Nepravilno i neredovno pranje zuba, nekorišćenje zubnog konca i sredstava za ispiranje usta, omogućiće bakterijama i plaku da se nakupe na zubima, čime nastaje prva faza ove bolesti.

Kako izgledaju faze razvoja paradentoze?

Postoje 4 stadijuma bolesti desni:

1. Početna faza paradentoze podrazumeva upalu gingive, kada su one crvene, meke i bolne na dodir. Gingivitis možete da prepoznate prilikom pranja zuba, kada desni najčešće krvare. Kada prepoznate ove simptome, vaš stomatolog će vam očistiti nakupljen plak i kamenac, ali na vama je da kasnije vodite više računa o oralnom zdravlju. Gingivitis je reverzibilan, i ova faza se zapravo uspešno leči.

2. Druga faza je faza blagog parodontitisa, koji nastaje ako se ne leči gingivitis. Ovo je faza kada se desni polako povlače i udaljavaju od zuba., te se razvijaju parodontalni džepovi. Plak i kamenac ostaju zarobljeni u ovim džepovima, a takođe se polako i gubi kost oko zuba.

3. Treća faza je faza umerenog parodontitisa, kada se gubi još više kosti oko zuba. Desni nastavljaju da se povlače, i postaju sve bolnije i osetljivije na dodir.

4. Četvrta faza predstavlja uznapredovalu bolest, odnosno teški parodontitis. S obzirom na to da se kosti sve više erodiraju, a meko tkivo povlači, zubi postaju labaviji. Javljaju se i gnoj i infekcije oko linije desni, a u ovoj fazi postoji velika šansa da zubi ispadnu.

Uznapredovala paradentoza - faza koja zahteva hitno rešenje

U uznapredovaloj fazi paradentoze, simptomi su sve ozbiljniji, a posledice potencijalno devastirajuće. U ovoj fazi, mogu se primetiti povučene desni, i može jasno da se vidi zubni koren. Ova faza je ozbiljna, i može doći do razvijanja velikih parodontalnih džepova, koji nastaju razaranjem gingive između zuba i kosti.

Zubi postaju labavi zbog gubitka potpornog tkiva, odnosno vezivnog tkiva i kostiju oko zuba. Kako se desni povlače sve više, a zubi postaju sve vidljiviji, može doći i do promena u zagrizu. Javljaju se i česti bolovi, naročito tokom žvakanja hrane.

Uznapredovala parodontopatija izaziva hronično loš zadah, ili ukus u ustima, koji nastaje kao posledica gnoja i infekcije oko linije desni. Krajnja posledica je ispadanje zuba, koji nemaju više jaku potporu. Ovaj gubitak može značajno da utiče na kvalitet života, i zahteva dalje stomatološke procedure.

Da li je paradentoza zuba prepreka za ugradnju navlaka i implanta?

Paradentoza zuba značajno utiče na mogućnost ugradnje zubnih navlaka i implanta. Kada su desni i zubi zdravi, pacijenti mogu slobodno da razmišljaju o ovim opcijama zubnih nadoknada. Međutim, parodentalna bolest može samo da uznapreduje postavljanjem navlake za zube, ili implanta.

Zubni implanti su dugoročno rešenje za gubitak zuba, ali njihova ugradnja zahteva zdravu kost i desni, kako bi se uopšte uspešno postavili. Najverovatnije će prvo trebati lečenje bolesti i stabilizacija stanja, pre nego što se razmotri postavljanje implanta. Situacija je slična i sa navlakama za zube, jer bi njihovo postavljanje kod osobe koja već ima određenu fazu parodentalne bolesti, dovela do daljih problema, kao što su infekcije.

Fiksne ptoteze i folije za ispravljanje zuba tokom paradentoze

Fiksne proteze i folije za ispravljanje zuba je moguće koristiti tokom ove bolesti, ali to zavisi od napretka same bolesti. Najverovatnije će zubar, kada proceni stanje vaših zuba, najpre osigurati da desni budu zdrave, pa tek onda nastaviti sa ortodontskim tretmanom. I folije i proteze se mogu koristiti, ali u nekim slučajevima je neophodno da se leči parodontopatija, kako se stanje ne bi pogoršalo. Tokom ovih ortodontskih tretmana, veoma je važno da redovno idete na kontrole i pratite zdravsteno stanje vaših zuba. Proteze i folije zahtevaju redovno čišćenje i održavanje, kako se bakterije ne bi dodatno nakupljale na njima, i pogoršale samu bolest.

Paradentoza lečenje

Kada se paradentoza otkrije rano, odnosno kada je reč o gingivitisu, pacijenti ovakvo stanje mogu da poboljšaju izmenama u oralnoj higijeni. Ovo je rana, početna faza, i još uvek nema povlačenja desni i gubitka kostiju, te će se redovnim pranjem zuba i čišćenjem koncem, kao i profesionalnim uklanjanjem kamenca, upala povući, a zdravlje zuba znatno poboljšati.

Tretman koji stomatolog koristi za uklanjanje plaka i kamenca sa površine zuba i ispod kamenca, je skaliranje i planiranje korena. Slično je rutinskom čišćenju, s tim što se na ovaj način bakterije i plak uklanjaju sa onih mesta, na koje četkica i konac ne mogu da dopru. Ovaj tretman se preporučuje svima koji imaju blago oboljenje.

Kada je bolest već uznapredovala, verovatno će u lečenje biti uključene pojedine hirurške intervencije. Postoje situacije kada stomatolog ne može da dopre do plaka i kamenca, jer su oni veoma duboko zašli u desni. Tada se na njima pravi rez, i stvara otvor koji omogućava da se privremeno desni pomeraju. Na taj način je zubaru omogućeno da ukloni kamenac i plak koji se nalazi ispod desni, a kada završi, one se vraćaju u prvobitni položaj i ušivaju.

Ova procedura često ide u kombinaciji sa procedurama, kao što su, obnavljanje konture kostiju, presađivanje kostiju, ili uklanjanje zaraženog tkiva iz džepova između zuba i desni.

Do presađivanja kostiju dolazi kada bolest erodira kost, te je neophodna njena transplantacija. Prvo se čisti infekcija, i stavlja materijal koji funkcioniše kao skela. Ovaj materijal daje vašem telu vremena da regeneriše sopstvenu kost.

Presađivanje desni se obavlja kada dođe do recesije desni, koja otkriva koren zuba. Stomatolog, ili parodontolog, će tokom operacije transplantovati tkivo, koje može biti tkivo iz usne šupljine, ili ga mogu kupiti iz licencirane banke tkiva i kostiju.

Vođena regeneracija tkiva je procedura koja podrazumeva postavljanje biokompatibilne membrane između kosti i zuba, kako bi se sprečilo da tkivo uraste u to područje.

Još jedan od savremenijih metoda lečenja paradentoze zuba jeste LANAP metoda, odnosno lečenje obolelog tkiva desni laserom, dok zub ostaje netaknut. Ova procedura ne spada u invazivne.

PRP tretman vam može pomoći da se regeneriše tkivo kostiju ili desni koje je izgubljeno tokom ove bolesti. Vaš zubar će iz uzorka vaše krvi uzeti plazmu bogatu trombocitima. Nakon toga krv se vrti u centrifuge da bi se plazma odvojila od crvenih i belih krvnih zrnaca, a plazma bogata trombocitima se postavlja na mesta gde treba da se podstakne rast novog tkiva.

Kako se održavaju zubi nakon hirurške intervencije?

Nakon hirurške procedure, bitno je da se pridržavate uputstva koja vam je dao vaš stomatolog, uključujući savete i primenu lekova protiv bolova i antibiotika. Zube nežno perite sa četkicom sa mekanim vlaknima, a konac za zube upotrebljavajte pažljivo. Izbegavajte ona područja koja su bila izložena proceduri, a tokom prvih dana jedite mekanu hranu, kako ne biste iritirali desni.

Verovatno će vam stomatolog preporučiti antimikrobnu tečnost za ispiranje usta, kao i redovne kontrole.

Da li se parodontopatija može u potpunosti izlečiti?

Parodontopatija ne može u potpunosti da se izleči. Kada je u pitanju rana faza (odnosno pred faza ove bolesti), a to je gingivitis, potpuno izlečenje je moguće uz pravilnu oralnu higijenu i profesionalno čišćenje zuba kod zubara. Međutim, u kasnijem stadijumu, dolazi do oštećenja tkiva gingive, njihovog povlačenja, kao i do trošenja kostiju koje podržavaju zube. Ništa od navedenog nije reverzibilno, te se i nakon lečenja, desni i kosti ne vraćaju u prvobitno stanje. Cilj lečenja kod uznapredovale bolesti jeste, smanjivanje simptoma, stavljanje parodontitisa pod kontrolu, i sprečavanje njenog daljeg razvoja.

Paradentoza i trudnoća

Tokom trudnoće, nivo hormona se drastično povećava, posebno estrogen i progesteron, i upravo ovi hormoni izazivaju promene u krvnim sudovima desni.

To dalje uslovljava da se upalna stanja pogoršavaju, a desni počinju da budu otečene, crvene i da krvare. Ovo su faktori koji otežavaju održavanje higijene zuba. Nelečena parodontopatija može da poveća rizik od komplikacija tokom trudnoće. Dokazano je da je veliki broj prerano rođenih beba, i beba niske porođajne težine, nastao zbog nelečene i uznapredovale paradentoze.

Trudnice su u obavezi da redovno idu na kontrole i preglede, naročito posle petog meseca trudnoće. Iako zahteva pažljiv pristup zubara, lečenje ove bolesti tokom trudnoće je sasvim bezbedno. Mnogi stomatološki tretmani, poput profesionalnog čišćenja, mogu da se obave bez rizika za majku i bebu, dok se pojedine hirurške intervencije, odlažu za postporođajni period, osam ako nije hitan slučaj. Lokalna anestezija se smatra bezbednom tokom trudnoće.

Prevencija paradentoze

Najbolji način da se spreči paradentoza je redovna i pravilna oralna higijena, sa kojom treba početi od perioda kada izrastu stalni zubi, pa do kraja života. Ništa ne može da zameni pravilno održavanje zdravlja zuba i desni, i upravo ova rutina će vam pomoći da sačuvate vaše zube i izbegnete, ponekad, komplikovane tretmane lečenja.

Evo koje su to dve stvari kojih treba da se pridržavate:

1. Dobra oralna higijena: perite zube najmanje dva puta dnevno, i potrudite se da ih nakon svakog obroka očistite koncem za zube. Konac za zube nije manje važan od pranja zuba četkicom i pastom. Zapravo, samo on može da ukloni čestice hrane koje su zapale među zubima, a do kojih vlakna četkice ne dopiru. Te čestice, ili komadići hrane, zajedno sa bakterijama stvaraju plak. Pored pranja i čišćenja koncem, koristite i antibakterijska sredstva za ispiranje, pomoću kojih sprečavate preteranu akumulaciju bakterija.

2. Redovne posete stomatologu: Profesionalno čišćenje zuba kod stomatologa obavljajte najmanje dva puta godišnje. Ukoliko ste pušač, imate suva usta, ili neke druge faktore rizika za razvoj paradentoze, možete da posećujete stomatologa i više puta u toku godine.

Prevencija paradentoze je ključ za očuvanje zdravih desni i zuba

Paradentoza je ozbiljna bolest koja može imati dugoročne posledice po zdravlje vaših zuba i desni, a ako se ne prepozna na vreme može ostaviti ozbiljne posledice, kao što je gubitak zuba i infekcija tkiva koja zahvata okolna područja desni i kostiju. Ključ je prevencija koja podrazumeva redovno pranje zuba, čišćenje zubnim koncem i posete stomatologu. Ako primetite prve simptome, poput bolnih i crvenih desni koje krvare, ili da se vaše desni blago povlače, ne oklevajte da se obratite stomatologu, jer razvoj ove bolesti može da se spreči.

Često postavljena pitanja

1. Da li postoji vremensko ograničenje kada može da se počne sa lečenjem paradentoze?

Ne postoji vremensko ograničenje za lečenje bolesti desni, kakva je paradentoza. Ona može i treba uvek da se leči. Kada je bolest uznapredovala, stanje gingive je u lošijem stanju, te su i same procedure komplikovanije, ali postoji mnogo načina za lečenje i sprečavanja daljeg razvoja bolesti.

2. Koliko je čest slučaj gubljenja zuba tokom paradentoze?

Gubitak zuba tokom paradentoze je relativno čest u naprednim stadijumima bolesti, posebno ako se ne leči.

3. Da li se desni vraćaju u prvobitni položaj nakon lečenja?

Ne, desni koje se tokom paradentoze povuku ne mogu da se obnove i povrate. Postoje tretmani koji mogu da spreče da se stanje pogorša, a obnavljanje tkiva desni nije moguće bez hirurške intervencije i regenerativnih tretmana.

4. Koliko vremena je potrebno da se paradentoza stavi pod kontrolu?

Vreme koje je potrebno da prođe da se paradentoza stavi pod kontrolu zavisi od faze napretka bolesti. U već uznapredovalim slučajevima, možda će biti potrebni i hirurški zahvati, koji zahtevaju i dodatni oporavak gingive. Može proći i nekoliko meseci dok se stanje paradentoze ne stabilizuje.

5. Koliko dugo će potrajati zubi sa parodontitisom?

Uz adekvatan tretman, i uz pravilnu oralnu higijenu, vaši zubi mogu potrajati tokom celog života. Nelečen parodontitis zuba može da dovede do gubitka zuba za nekoliko meseci, ili nekoliko godina.

6. Kako da znam da se moje desni oporavljaju?

Kada primetite da su vaše desni manje otečene, crvene i bolne, kao i kada nestane krvarenje desni prilikom pranja zuba i čišćenja koncem, na dobrom su putu da ih izlečite, i da postanu zdrave.

7. Da li uklanjanje zuba može da zaustavi paradentozu?

Ne, uklanjanje zuba ne zaustavlja paradentozu. Ova hronična bolest gingive napada meka tkiva i kosti koje okružuju zub, te samo vađenje zuba ne može da je spreči.

8. Da li parodontopatija može da se leči prirodnim putem?

Parodontopatija se ne leči prirodnim sredstvima, već pravilnom negom zuba. Ona podrazumeva pranje zuba najmanje dva puta dnevno. Pasta sa fluorom će pomoći da se ojača zubna gleđ i smanji demineralizacija, a upravo su ovi faktori bitni u prevenciji nastanka karijesa i kamenca. Obavezno je i svakodnevno čišćenje zuba koncem, kao i upotreba antibakterijskog sredstva za ispiranje usta.