Sve o Zubima - Anatomija, vrste i struktura zuba

Da li možda znate kojim zubima žvaćemo hranu, a koji zubi nam omogućavaju da govorimo? U zavisnosti od lokacije i njihove funkcije, zubi se mogu podeliti na različite tipove. Bavimo se vrstama zuba, njihovom ulogom, strukturom i razvojem.

Koliko čovek ima zuba?

Odrastao čovek obično poseduje 32 zuba podeljenih u četiri kategorije: sekutići, očnjaci, pretkutnjaci i kutnjaci. Različiti tipovi zuba imaju različite oblike i funkcije. Deca obično imaju 20 mlečnih zuba, koji se kasnije menjaju stalnim zubima.

Vrste zuba - kako su klasifikovani naši zubi?

Zubi se na svom mestu drže pomoću raznih ligamenata i mišića, koji nam omogućavaju da ih pomeramo, da žvaćemo i da govorimo. Prema položaju koji zauzimaju, i u zavisnosti od funkcije koje obavljaju, naši zubi se klasifikuju u četiri kategorije:

• Sekutići: sekutići su mali, oštri zubi koji se nalaze u prednjem delu usta. Ima ih ukupno osam: četiri na gornjoj, i četiri na donjoj vilici. Osnovna funkcija sekutića jeste griženje i seckanje hrane.
• Očnjaci: očnjaci su duži, šiljasti i oštriji zubi koji su pozicionirani odmah pored sekutića, a ima ih četiri, od kojih su dva na vrhu, i dva na dnu vilice. Očnjaci služe za kidanje, ili komadanje hrane.
• Premolari ili pretkutnjaci: pretkutnjaci predstavljaju osam zuba, koji se nalaze između očnjaka i kutnjaka. Karakteristični su po ravnoj površini sa dve izbočine, a uloga im je drobljenje, ili mlevenje hrane.
• Molari ili kutnjaci: molari su veliki ravni zubi smešteni u zadnjem delu usta, koji nam omogućavaju žvakanje hrane.

Šta su mlečni zubi i do koje godine rastu?

Mlečni, ili privremeni zubi, su prvi zubi koji se pojavljuju u bebinim ustima. Oni pomažu u razvoju mišića lica i vilice, koji su važni za pravilan govor. Počinju da se pojavljuju oko šestog meseca, a traju do 12 ili 13 godine, kada ih zamene stalni zubi. U vreme kada rastu mlečni zubi, cela vilica raste i menja oblik, zbog čega je veoma važno da deca imaju zdravu ishranu i dobre navike oralne higijene.

Kada počinju da se pojavljuju prvi stalni zubi?

Ne postoji definitivan odgovor, jer proces može varirati od pojedinca do pojedinca. Međutim, uobičajeno je da nicanje počinje oko šeste godine i da se nastavlja do dvanaeste godine. Tokom ovog vremena, mlečni zubi kod dece se postepeno zamenjuju stalnim zubima, koji uz posvećenu negu traju ceo život.

Kakva je struktura ljudskih zuba?

Struktura ljudskih zuba je veoma kompleksna, jer se sastoji od četiri različite vrste tkiva, što je čini jednom od najtvrđih struktura u našem telu. Glavna tkiva koja sačinjavaju naše zube su sledeća: 

• Gleđ zuba: najtvrđe i najmineralizovanije tkivo u telu, gleđ, jeste spoljašnji beli sloj čija je uloga da čuva i štiti zube, ne samo od spoljnih uticaja, već i od bakterija i drugih supstanci koje mogu izazvati karijes, i bol unutar zuba.
• Dentin: dentin je žućkasti sloj koji se nalazi odmah ispod zubne gleđi. Nije tako tvrd kao zubna gleđ, ali je i dalje prilično čvrst. Dentin je živo tkivo, i sadrži sitne kanale koji vode do pulpe zuba.
• Cement: cement je mineralizovano vezivno tkivo koje se sastoji od kolagenih vlakana, i koje prekriva površinu korena zuba. Cement pomaže da se zub učvrsti u viličnoj kosti, i zaštiti površine korena.
• Pulpa: pulpa zuba je meko tkivo unutar zuba, koje sadrži krvne sudove, nerve i limfne kanale. Pulpa je odgovorna za ishranu i hidrataciju zuba.

Kako izgleda proces razvoja naših zuba?

Razvoj zuba, ili odontogeneza, je proces kojim se zubi formiraju iz embrionalnih ćelija, rastu i izbijaju. Ovaj proces počinje pre rođenja, i nastavlja se dok se ne postigne kompletan set odraslih zuba. Iako se vreme razvoja zuba razlikuje od osobe do osobe, osnovni redosled događaja je isti:

• Gleđni organ je prva struktura koja se formira tokom razvoja zuba. Ova struktura stvara gleđ, tvrdi, spoljašnji sloj zuba. Gleđni organ se sastoji od dva sloja ćelija: spoljašnjeg sloja ćelija, koji se naziva epitel, i unutrašnjeg sloja ćelija, koji se naziva mezenhim. Iz epitela nastaju ćelije koje formiraju gleđ, dok mezenhim stvara vezivno tkivo i krvne sudove. Gleđni organ počinje da se formira oko šeste nedelje razvoja, i nastavlja se do rođenja.
• Dentin je tvrdo tkivo nalik kostima koje sačinjava najveći deo zuba. Dentin počinje da se formira tokom druge godine života, i nastavlja da raste tokom detinjstva i adolescencije.
• Koren zuba se sastoji od vezivnog tkiva i krvnih sudova. Koren počinje da se formira tokom treće godine života, i nastavlja da raste sve dok zub ne dostigne svoju punu veličinu.
• Faza krune je završna faza razvoja zuba. Tokom ove faze, zub raste i izbija u usta. Formiraju se gleđ i dentin zuba, a zub je potpuno funkcionalan.

Kada počinju da rastu umnjaci?

Umnjaci rastu u kasnoj adolescenciji, ili u ranom odraslom dobu. Nekim ljudima umnjaci tokom života nikada ne prave problem, ali drugima mogu izazvati mnogo bola i problema, ukoliko nemaju dovoljno prostora da izbiju kako treba. Ovo može izazvati bol, otok, i druge dentalne probleme. 

Zašto se kod nekih ljudi zubi krive?

Postoje brojni faktori koji utiču na pojavu krivih zuba kod odraslih:

• Genetika: pojava krivih zuba često je genetski predisponirana, pa ukoliko Vam je neko u bliskoj porodici imao krive zube, postoji šansa da ćete ih naslediti.
• Konzumiranje slatke i kisele hrane: stalnim izborom nezdrave ishrane, kao i energetskih pića možete vremenom istrošiti zubnu gleđ, i izazvati problem krivih zuba.
• Škripanje zubima: ako nekontrolisano škripite zubima, bilo danju ili noću, možete stvoriti veliko naprezanje zuba i vilice. To može dovesti do slabljenja zuba, što rezultira njihovim pomeranjem sa svog mesta.
• Pušenje: štetni sastojci, duvan i katran mogu uzrokovati mnoga oštećenja zuba i desni, što na kraju može dovesti do toga da zubi postanu krivi usled oštećenja kosti i tkiva desni.
• Neraznovrsna ishrana: ako dugoročno ne praktiktujete uravnoteženu ishranu, to može dovesti do pojave zubnog karijesa, i raznih oboljenja desni, što može dovesti do iskrivljenja i propadanja zuba.

Kako održavati pravilnu higijenu zuba?

Karijes i bolesti desni su primarni uzroci nepravilne higijene zuba. Da biste sprečili ova stanja, važno je svakodnevno četkati zube i koristiti konac, kao i redovno posećivati svog stomatologa radi profesionalnog pregleda i čišćenja.

Pored svakodnevnog pranja zuba i čišćenja koncem, postoji još nekoliko stvari koje možete učiniti da sprečite nepravilan rast zuba:

• Praktikujte zdravu ishranu: ishrana bogata šećerima i skrobom može doprineti karijesu. Jedite puno voća, povrća i integralnih žitarica, i ograničite slatke grickalice i pića.
• Koristite fluor: fluor pomaže u sprečavanju karijesa tako što čini zube otpornijim na kiseline koje izazivaju karijes. Fluor se nalazi u pastama za zube, tečnostima za ispiranje usta, a postoje i profesionalni tretmani koje pružaju brojne stomatološke ordinacije u Beogradu.
• Ograničite kisela pića: gazirana pića mogu doprineti karijesu. Ako ih ipak konzumirate, popijte ih kroz slamku i nakon toga isperite usta vodom.
• Smanjite unos duvana: pušenje povećava rizik od bolesti desni i karijesa. Ako pušite, najbolje bi bilo da to bude umereno i povremeno.

Na kraju, nije važno da su zubi u potpunosti pravilni da bi obavljali iste osnovne i vitalne životne funkcije. Naši zubi su kreirani da nam pomognu da žvaćemo hranu, jasno govorimo, i postignemo savršen hollywood smile. Iako postoji mnogo različitih izgleda zuba, od kojih neki deluju možda savršenije, svi oni su stvoreni isključivo kako bi nam pomogli da uživamo u dobrom dentalnom zdravlju tokom celog života.